Petar Krstić ( Serbian Cyrillic: Петар Крстић), [1] known as Petar Koćura (Петар Коћура) was a member of the Serbian Chetnik Organization. He belonged to the Deda-Stojkovci family in Koćura near Vranje. [2] During the office of Alimpije Marjanović as Chief of the Mountainous Headquarters (1908), the notable regional commanders (vojvode) were Koćura, Todor Krstić-Algunjski, Vasilije Trbić, Petko Nagorički, Vojislav Tankosić, Vojin Popović and others. [3]
See also
References
-
^ Vladimir Dedijer; Života Anić; Srpska akademija nauka i umetnosti. Odeljenje istorijskih nauka (2008).
Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije: dodat. 1-3. Srpska akademija nauka i umetnosti.
Заступа шефа штаба Вук ПойовиН На йолеђшш: Шефу скопског горског штаба Четник Петар Крстић - Коћура, изјавио је да зна следеће: 1) да је бивши војвода Крста казнио једног сељака у Нерову са 12 наполеона, што је ...
- ^ Vranjski glasnik. Vol. 24–28. Narodni muzej u Vranju. 1992. p. 164.
- ^ Đurić & Mijović 1993, p. 47.
Sources
- Đurić, Veljko Đ.; Mijović, Miličko (1993). Ilustrovana istorija četničkog pokreta. Narodna knj.
Petar Krstić ( Serbian Cyrillic: Петар Крстић), [1] known as Petar Koćura (Петар Коћура) was a member of the Serbian Chetnik Organization. He belonged to the Deda-Stojkovci family in Koćura near Vranje. [2] During the office of Alimpije Marjanović as Chief of the Mountainous Headquarters (1908), the notable regional commanders (vojvode) were Koćura, Todor Krstić-Algunjski, Vasilije Trbić, Petko Nagorički, Vojislav Tankosić, Vojin Popović and others. [3]
See also
References
-
^ Vladimir Dedijer; Života Anić; Srpska akademija nauka i umetnosti. Odeljenje istorijskih nauka (2008).
Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije: dodat. 1-3. Srpska akademija nauka i umetnosti.
Заступа шефа штаба Вук ПойовиН На йолеђшш: Шефу скопског горског штаба Четник Петар Крстић - Коћура, изјавио је да зна следеће: 1) да је бивши војвода Крста казнио једног сељака у Нерову са 12 наполеона, што је ...
- ^ Vranjski glasnik. Vol. 24–28. Narodni muzej u Vranju. 1992. p. 164.
- ^ Đurić & Mijović 1993, p. 47.
Sources
- Đurić, Veljko Đ.; Mijović, Miličko (1993). Ilustrovana istorija četničkog pokreta. Narodna knj.