Đurađ Đurašević Crnojević | |
|---|---|
| voivode | |
| Coat of arms |
 |
| Born | mid-14th century [1] |
| Died | after 1435 [1] |
| Buried | Kom Monastery |
| Noble family | Crnojević |
| Issue | Gojčin, Đurašin, Stefan |
| Father | Radič Crnojević |
| Mother | Jelena |
Đurađ Đurašević Crnojević ( Serbian Cyrillic: Ђурађ Ђурашевић Црнојевић; fl. 1413–1435) was the lord of Paštrovići (a coastal tribe) of the Lordship of Zeta and a voivode of the Serbian Despotate, alongside his younger brother Aleksa (Lješ).
Đurađ and his brother Aleksa (Lješ) were lords of the territory of Paštrovići ( Luštica and hills above Kotor and Budva) during the reign of Balša III. [2] The Đurašević family was a branch of the Kalođurđević family. [3] Its members held the most distinct positions in the court of Balša III. [4] Đurađ was the head of the family. [5] Đurađ was one of the witnesses listed in the charter issued by Balša III when he founded a church of the Praskvica Monastery in 1413. Đurađ's son and Aleksa Paštrović, an envoy of Sandalj Hranić, were also present. [6] Đurašević was elected as a witness and maybe the executor of the charter of Balša III because at that time he ruled over Paštrovići, Luštica and the hills above Kotor and Budva. [7]
After the death of Balša III they refused Venetian invitations to switch sides and to accept Venetian suzerainty remaining loyal to the new lord of Zeta, Serbian Despot Stefan Lazarević. [8] They controlled 10 salt ponds in Grbalj valley near Kotor. [9] Đurađ and his brother Aleksa built the Kom Monastery in the period between 1415 and 1427, when Upper Zeta was held by the Crnojevići. [10]
On 10 March 1420 Venetians promised to appoint Đurađ and his brother Aleksa (Lješ) as governors of Budva. [11]
Đurađ Đurašević was a member of the Crnojević noble family. He had four sons: Đurašin Đurašević, Gojčin Crnojević, Stefan (Stefanica) Crnojević and fourth son with unknown name and historical role. [12]
| Ancestors of Đurađ Đurašević | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
References
- ^
a
b Popov, Čedomir (2009),
Srpski biografski rečnik (PDF) (in Serbian), Novi Sad: Budućnost, p. 65,
ISBN
9788679460370,
OCLC
690445723,
Ђурађ Ђурашевић/Црнојевић, властелин, војвода (?, средина XIV в. — Зета, после. 1435)
-
^ Milivoje Pajović (2001).
Vladari srpskih zemalja. Gramatik. p. 130.
Тако су и браћа Ђурађ Ђурашевић Црнојевић и Љеш Алекса Ђурашевић Црнојевић у време Балше III Балшића, управљали Паштровићима, Луштицом и брдским крајевима изнад Котора и Будве.
-
^
Ivan Božić (1979).
Nemirno Pomorje XV veka. Srpska književna zadruga. p. 132. Retrieved 11 January 2014.
Породица Ђурашевић из Паштровића припадала је Кало- ђурђевићима
- ^ Fine 1994, pp. 512–513
-
^
Fine 1994, pp. 521
... Djurasevici, under the family head George (Djuradj),...
- ^ Istorijski časopis. Institut. 1960. p. 156. Retrieved 13 June 2013.
-
^
Blagojević, Miloš (2001).
Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama (in Serbian). Službeni list SRJ. p. 166.
Избор Ђурђа Ђурашевића за милосника није био случајан. У доба издавања већ поменуте повеље којом се оснива манастир Св. Николе у Прасквици, војвода Ђурађ Ђурашевић управљао је „Паштровићима, Луштицом и ...
-
^
Bešić 1970, p. 135
Примамљивим млетачким позивима нису се одазвали ниЂурашевићи нити су помишљали да заузму одметнички став свогпретходника Радича Црнојевића. Поред Ђурђа, и Љеш је постао„деспота Степана воевода
-
^
Bešić 1970, p. 146
Од 143 сона поља которска је општина располагала еамо са 32, док су остала припадала Балши (34), зетском митрополиту (24), Луштичанима (27), Ђурашевићима (10),
-
^ Dimitrije M. Kalezić (2002).
I - O. Savremena administracija. p. 1010. Retrieved 23 April 2013.
КОМ, манастир са храмом посвећеним Успењу Прес- вете Богородице подигнутје између 1415. и 1427. год. на источним падинама острва Одринска гора, западно од Жабљака Црнојевића, као задужбина Ђурђа и Љеша Црнојевића, који се у историјским изворима иомињу између 1403. и 1435.
-
^
Lazo M. Kostić (1961).
O srpskom karakteru Boke Kotorske. Izdan'e piščevo. p. 30.
Дал>е пише Мадираца: «Дана 10 марта 1420, Венещца обећа Будву ЂорЬу и ЛЬешу Ђурашевићу, зетским баронима
- ^ Bešić 1970, p. 190
Sources
- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Bešić, Zarij M. (1970). Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian). Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore. OCLC 175122851.
Đurađ Đurašević Crnojević | |
|---|---|
| voivode | |
| Coat of arms |
|
| Born | mid-14th century [1] |
| Died | after 1435 [1] |
| Buried | Kom Monastery |
| Noble family | Crnojević |
| Issue | Gojčin, Đurašin, Stefan |
| Father | Radič Crnojević |
| Mother | Jelena |
Đurađ Đurašević Crnojević ( Serbian Cyrillic: Ђурађ Ђурашевић Црнојевић; fl. 1413–1435) was the lord of Paštrovići (a coastal tribe) of the Lordship of Zeta and a voivode of the Serbian Despotate, alongside his younger brother Aleksa (Lješ).
Đurađ and his brother Aleksa (Lješ) were lords of the territory of Paštrovići ( Luštica and hills above Kotor and Budva) during the reign of Balša III. [2] The Đurašević family was a branch of the Kalođurđević family. [3] Its members held the most distinct positions in the court of Balša III. [4] Đurađ was the head of the family. [5] Đurađ was one of the witnesses listed in the charter issued by Balša III when he founded a church of the Praskvica Monastery in 1413. Đurađ's son and Aleksa Paštrović, an envoy of Sandalj Hranić, were also present. [6] Đurašević was elected as a witness and maybe the executor of the charter of Balša III because at that time he ruled over Paštrovići, Luštica and the hills above Kotor and Budva. [7]
After the death of Balša III they refused Venetian invitations to switch sides and to accept Venetian suzerainty remaining loyal to the new lord of Zeta, Serbian Despot Stefan Lazarević. [8] They controlled 10 salt ponds in Grbalj valley near Kotor. [9] Đurađ and his brother Aleksa built the Kom Monastery in the period between 1415 and 1427, when Upper Zeta was held by the Crnojevići. [10]
On 10 March 1420 Venetians promised to appoint Đurađ and his brother Aleksa (Lješ) as governors of Budva. [11]
Đurađ Đurašević was a member of the Crnojević noble family. He had four sons: Đurašin Đurašević, Gojčin Crnojević, Stefan (Stefanica) Crnojević and fourth son with unknown name and historical role. [12]
| Ancestors of Đurađ Đurašević | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
References
- ^
a
b Popov, Čedomir (2009),
Srpski biografski rečnik (PDF) (in Serbian), Novi Sad: Budućnost, p. 65,
ISBN
9788679460370,
OCLC
690445723,
Ђурађ Ђурашевић/Црнојевић, властелин, војвода (?, средина XIV в. — Зета, после. 1435)
-
^ Milivoje Pajović (2001).
Vladari srpskih zemalja. Gramatik. p. 130.
Тако су и браћа Ђурађ Ђурашевић Црнојевић и Љеш Алекса Ђурашевић Црнојевић у време Балше III Балшића, управљали Паштровићима, Луштицом и брдским крајевима изнад Котора и Будве.
-
^
Ivan Božić (1979).
Nemirno Pomorje XV veka. Srpska književna zadruga. p. 132. Retrieved 11 January 2014.
Породица Ђурашевић из Паштровића припадала је Кало- ђурђевићима
- ^ Fine 1994, pp. 512–513
-
^
Fine 1994, pp. 521
... Djurasevici, under the family head George (Djuradj),...
- ^ Istorijski časopis. Institut. 1960. p. 156. Retrieved 13 June 2013.
-
^
Blagojević, Miloš (2001).
Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama (in Serbian). Službeni list SRJ. p. 166.
Избор Ђурђа Ђурашевића за милосника није био случајан. У доба издавања већ поменуте повеље којом се оснива манастир Св. Николе у Прасквици, војвода Ђурађ Ђурашевић управљао је „Паштровићима, Луштицом и ...
-
^
Bešić 1970, p. 135
Примамљивим млетачким позивима нису се одазвали ниЂурашевићи нити су помишљали да заузму одметнички став свогпретходника Радича Црнојевића. Поред Ђурђа, и Љеш је постао„деспота Степана воевода
-
^
Bešić 1970, p. 146
Од 143 сона поља которска је општина располагала еамо са 32, док су остала припадала Балши (34), зетском митрополиту (24), Луштичанима (27), Ђурашевићима (10),
-
^ Dimitrije M. Kalezić (2002).
I - O. Savremena administracija. p. 1010. Retrieved 23 April 2013.
КОМ, манастир са храмом посвећеним Успењу Прес- вете Богородице подигнутје између 1415. и 1427. год. на источним падинама острва Одринска гора, западно од Жабљака Црнојевића, као задужбина Ђурђа и Љеша Црнојевића, који се у историјским изворима иомињу између 1403. и 1435.
-
^
Lazo M. Kostić (1961).
O srpskom karakteru Boke Kotorske. Izdan'e piščevo. p. 30.
Дал>е пише Мадираца: «Дана 10 марта 1420, Венещца обећа Будву ЂорЬу и ЛЬешу Ђурашевићу, зетским баронима
- ^ Bešić 1970, p. 190
Sources
- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Bešić, Zarij M. (1970). Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian). Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore. OCLC 175122851.